Banja junaka – Apatin i Sensa časopis – II deo

II

Dok pišem drugi deo mojih utisaka, prošlo je već dovoljno vremena i slegli su se utisci odavno, toliko da mi se opet ide u neku banju, wellness, a primetite, pišem ovo na kraju mog malecnog godišnjeg od nedelju dana… kraj uvodnih zagrada 🙂

Krajem juna, u banji Junaković provodimo 3 dana, u miru i društvu starijih i mudrijih od nas. Neki prijatan mir vlada svuda unaokolo, strpljiva sporost se šeta hodnicima, rame uz rame sa starijima, koji pažljivo mere i korake i reči a i gestove. Shvatamo vrlo brzo kako je to potrebno u našem životu, čak i neophodno, naučiti se strpljenju, sporosti, smirenju. Dolazimo jednom prilikom na ručak, dok je već spomenuti vremešni par već počeo da jede. Nas dvoje smo naš ručak završili a oni još uvek nisu bili ni na pola svog obeda. Oboje smo se pogledali i posramili pomalo tom činjenicom. Možda nekad nismo svesni sebe ni svojih osobina dok ne vidimo pored, tik uz nas dostojan primer da nam ukaže na neke nama potpuno uobičajene rituale…

Da završim neki mini rezime koji se tiče banje:

  • Smeštaj je zaista stariji i valjalo bi da tu bude nekih renoviranja, no zaista za taj novac ne očekujem i ne mogu očekivati više. Bilo je čisto ali ne i luksuzno. Banja je pre svega medicinskog karaktera i namenjena je ljudima koji su tu na oporavku. Ko želi luksuz, nek zaobiđe banju Junaković. Ko želi mir i odlične bazene, wellness program, uz pristupačne cene, banja Junaković je za vas:
  • Welness mi je bio fantastičan, i moram pomenuti njihovu ponudu od 2h spa&wellness programa koji uključuje đakuzi, tepidarijum, finsku saunu i bodytherm kabinu za samo 950 din po osobi. (inlove)
  • Bazeni su sasvim odvojeni, vrlo čisti i sasvim po mojoj meri 😀 čitajte, plivala sam sasvim sama u veeeeeelikom bazenu sa običnom vodom :)) Ležaljke se naplaćuju 100 din po danu. Sasvim ok.
  • Hrana mi je bila sasvim pristojna. Za doručak švedski sto, za ručak birate između 2 ponude i dijetetskog režima, za one koji su tu na oporavku ili na nekom posebnom režimu ishrane. Hrana nije jako soljena, što meni sasvim odgovara 🙂 Svako doda sebi koliko želi. Ukoliko vam taj obrok nije dovoljan, možete i naručiti nešto da vam naprave, što se nama i desilo i oduševili smo se i ukusom i veličinom porcije. 🙂
  • Osoblje je zaista ljubazno, nenametljivo, pristupačno ali ne na note. Što mi se i sviđa. Došli smo da se odmorimo, ne da razmišljam da li sam neku rečenicu pogrešno rekla obraćajući se nekakvom uzvišenom osoblju ne znam kakve ambasadorske banje 🙂 Pozdrav za sve zaposlene !!!

…Volela bih da malo renoviraju tu banju. Pre svega smeštaj. Onda bih sigurno dolazila češće. No i ovako od mene, čista petica :))) Dolaziću bar na bazene i wellness na po 1 dan.

Moram takođe reći: fascinantno mi je jednostavno koliko sam časopisa prelistala i pročitala u samo ta 3 dana. Koliko sam se očistila i pročistila od društvenih mreža, notifikacija, poruka, lajkova, smajlija i tužića. Odlučila sam čim smo krenuli u banju, da ću ugasiti internet na telefonu, i moram vam priznati da mi je prvih nekoliko sati bilo vrlo čudno. Kao bivšem pušaču kom se prsti savijaju u dobro poznat pokret, ali cigarete nema među prstima. Nešto je falilo… No, ubrzo sam počela više da obraćam pažnju na svet oko mene, na razgovore, na detalje, na gestove, na sve one male sitnice koje nam inače promiču svaki dan, dok smo u virtuelnoj realnosti, projektovani na neku drugu ravan, u lažno savršenom 2D svetu aplikacija koji pogodno sednu u džep ili u dlan, svakome od nas…Dok smo bili u banji, lakše sam se upuštala u razgovore sa apsolutnim strancima, ljubopitljivim gostima hotela ili osobljem. Prošetali smo čak i do malog Petrovog salaša, jedne prave oaze, takoreći zoološkog vrta, nedaleko od banje, na 15ak minuta hoda kroz šumicu. Nekako nesvesno smo izabrali da se prošetamo baš uz neke guste oblake na nebu, i zadesila nas je kiša na povratku…pa smo se vraćali onako mokri kao miševi nazad do Petra, gde nas je ljubazni domaćin prvo okrepio domaćom rakijom, i zamolio da ga sačekamo dok pozatvara životinje, a potom odvezao onako mokre nazad do banje. Pozdrav za Petrov salaš !

Uživali smo i u Ličkom višeboju, koji se baš taj vikend održao u Prigrevici ! To je zaista bio vrlo zabavan događaj, gde smo gledali trku dece u skakanju u dzakovima, trčanje po deblu drveta, ličke kuke…slikali se sa Ličanima i onima koji Liku vole 🙂

No, htedoh vam pored svega toga, ukazati na jedan predivan časopis na koji do sad nisam obraćala pažnju, jer nisam ni kupovala časopise odavno, a to je SENSA!

Sam pogled na moto časopisa(časopis za srećniji život), korice i papir(100% recikliran), naslove vam govori dovoljno, a kad u njega uronite, zaljubite se sasvim. Retko se viđa časopis koji vam neće nuditi kratkoročna rešenja za skidanje celulita, ili odgovore na pitanja zašto vas dragi vara ili kako da ga osvojite, već se bavi suštinski vama i vašim unutrašnjim mirom. Zadivile su me poruke, dizajn koji prati vrlo lepo napisane tekstove, poezija Rumija kog inače jako volim… Zainteresovale su me mnoge vrlo važne rečenice koje sam tamo našla, a tiču se emocija, sopstva, kako pronaći sreću i održati spokoj u današnjoj stresnoj svakodnevnici… Ukratko, od tada, kupujem svaki mesec Sensu i jedva čekam da izađe novi broj. 🙂 No, da ne dužim previše o Sensi, pogledaćete i sami 🙂

Pozdrav iz Splita, još koji sat 🙂

Nataša

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.